Перейти к содержанию

Рекомендуемые сообщения

Ещё один монголизм в казахском всякие слова с корнем "зар" т.е. на казахском "жар":

зар -

зарга -

зарлал -

зарлиг -

заруул -

и т.д.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Enhd, а может это тюркизм в монгольском??

А может вы оставите нас в покое??

А может вы не будете учить нас нашему же языку...

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

он просто высказал свою мысль, что тут плохого? и даже если это слово действительно монголизм, какая разница? в монгольском тоже есть куча тюркизмов, особенно в скотоводческой лексике (где-то читал)

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Ещё один монголизм в казахском всякие слова с корнем "зар" т.е. на казахском "жар":

зар -

зарга -

зарлал -

зарлиг -

заруул -

и т.д.

А вот это неверно.

Слова ЖАР, ЖАРГЫ, ЖАРЛЫК - тюркизмы, по Старостину, разумеется.

И наоборот, соответствующие монгольские слова являются заимствованиями из тюркских. На форуме уже было:

http://www.kyrgyz.ru/forum/index.php?showt...=30entry21126

Тюркскими словами являются также:

ЖАР, ЖАРЫК = "свет" (у монгол САР, САРА = "луна" ),

ЖАРЫН = "утро, завтра" (у монгол НАРАН = "солнце"),

ЖАР = "яр, крутой обрыв" (у монгол ЖЕРГЕ = "ряд, разряд"),

ЖАРАК, ЖАРЙДЫ = "полезный, годный" - у монгол прямое заимствование ЖАРЫК из тюркского (свое слово у монгол ЗАРИН = "для, ради") ,

ЖАРЫН = "плечо, лопатка" (у монгол ДЕРЕ = "подушка"),

ЖАРА = "рана" - в монгольском прямое заимствование слова ЖАРА из тюркского (свое слово у монгол - СИРКА = "рана"),

ЖАРУ, ЖАРА, ЖАРЫМ = "расщеплять, половина" - похожие корень и значение есть и у тюрок и у монгол.

Так что ваше утверждение просто неверно, а в случае с ЖАРЛЫК, ЖАРГЫ - все даже наоборот, в монгольских языках заимствование из тюркских.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

он просто высказал свою мысль, что тут плохого? и даже если это слово действительно монголизм, какая разница? в монгольском тоже есть куча тюркизмов, особенно в скотоводческой лексике (где-то читал)

да ничего такого, просто он давно тут хочет доказать, что в казахском языке есть много монголизмов, которых нет в других тюрк. языках.

Зачем ему это надо - непонятно.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

  • Admin
Enhd, а может это тюркизм в монгольском??

А может вы оставите нас в покое??

А может вы не будете учить нас нашему же языку...

Уважаемый Хакназар,

Энхдалай высказывает свои соображения, только и всего. Пишет он по теме - что здесь такого? В казахском, как и в кыргызском или каракалпакском действительно есть монголизмы, так что зря Вы так на него ополчились.

У меня к Вам личная просьба быть терпимее к нашим братьям монголам, пишу так потому-то уважаю как Вас, так и Енхда.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

А вот это неверно.

Слова ЖАР, ЖАРГЫ, ЖАРЛЫК -  тюркизмы, по Старостину, разумеется.

И  наоборот,  соответствующие  монгольские слова являются заимствованиями из тюркских. На форуме уже было:

http://www.kyrgyz.ru/forum/index.php?showt...=30entry21126

Тюркскими словами являются также:

    ЖАР, ЖАРЫК = "свет" (у монгол САР, САРА = "луна" ), 

    ЖАРЫН = "утро, завтра" (у монгол НАРАН = "солнце"),

    ЖАР = "яр, крутой обрыв" (у монгол ЖЕРГЕ = "ряд, разряд"), 

    ЖАРАК, ЖАРЙДЫ = "полезный, годный"  - у монгол прямое заимствование ЖАРЫК из тюркского (свое слово у монгол ЗАРИН = "для, ради") ,

    ЖАРЫН = "плечо, лопатка" (у монгол ДЕРЕ = "подушка"),

    ЖАРА = "рана" - в монгольском прямое заимствование слова ЖАРА из тюркского (свое слово у монгол - СИРКА = "рана"), 

    ЖАРУ, ЖАРА, ЖАРЫМ   = "расщеплять, половина"  - похожие  корень и значение  есть и у тюрок и у монгол.

Так что ваше утверждение просто неверно, а в случае  с ЖАРЛЫК, ЖАРГЫ - все даже наоборот, в монгольских языках заимствование из тюркских.

Вау, извиняюсь я так поздно зашел проверить. Вижу что даже наш многоуважаемый АР_ также очень раздражен. Я значит являюсь очень раздражительным человеком. Сую свой нос куда не положено. Я знаю тюркские языки и монгольский естественно просто мне интересно замечать интересные моменты.

Жар, жарык – это на тюркском означает прежде всего разделять, разрывать, открывать: т.е. разрывает ночную тьму чтоб давать свет (конкретно это слово имеет обширный смысл не только связанный только с рассветом).

Жарын – утро (не связывается с монгольским “сар”)

Жар - ... (не могу давать сразу ответ)

Жарак - ... (не могу давать сразу ответ)

Жарын – на монгольском языке “дал” непохож. Но я думаю что “дэрэ” – это из монгольского слова дэ(г)эр-э которое означает наверху, т.е. голово наверху над оной.

Жара – на монгольском “яр” или “йара” это скорее на монгольском не рана а всякие язвы вызванные из-за болезни. А слово “шарха - сирха” это используется в основном для ран получаемых из оружия. Когда человека ранит из какого нибудь оружия то это “шарха” а не “йар” появляюшиеся из за болезни.

ЖАРУ, ЖАРА, ЖАРЫМ – это относится наверху написанному первым случаем, т.е. конкретно словам “жар, жарык, жарын”. На монгольском языке эти слова звучат как “ хагалах, задлах*, нээх”. Здесь можем предположить что слова “жару-” и “задла-” имеют одинаковый корень.

----------------------------------

Но активное слово на монгольском языке:

Монгол – казах – русский

Зар – жар – сообщение, объявление, послание

Зарга –жаргы – иск, тяжба

Зарлиг – жарлык –указ, приказ

однозначно не относятся вверху написанным изложениям.

Так остается в силу мое мнение что это слово "зар - жар" заимствование из монгольского, а именно остаток номенклатуры государственно-процедурного процесса как например другие слова "даругачи", "ноян", "суюргал" и т.п..

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Но активное слово на монгольском языке:

Монгол – казах – русский

Зар – жар – сообщение, объявление, послание

Зарга –жаргы – иск, тяжба

Зарлиг – жарлык –указ, приказ

однозначно не относятся вверху написанным изложениям.

Так остается в силу мое мнение что это слово "зар - жар" заимствование из монгольского, а именно остаток номенклатуры государственно-процедурного процесса как например другие слова "даругачи", "ноян", "суюргал" и т.п..

Enhd, а вы ведь по ссылке не ходили, да? :D

По той, про которую я постил выше:

Слова ЖАР, ЖАРГЫ, ЖАРЛЫК - тюркизмы, по Старостину, разумеется.

И наоборот, соответствующие монгольские слова являются заимствованиями из тюркских. На форуме уже было:

СХОДИТЕ СЮДА - ЗДЕСЬ СООБЩЕНИЕ ПРО ТЮРКИЗМЫ  ЖАРЛЫК, ЖАРГЫ, ЖАР   И ПРО ЗАИМСТВОВАНИЕ ИХ В МОНГОЛЬСКИЕ ЯЗЫКИ :-)

Сходите, не пожалеете, хотя может и пожалеете :D

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Вижу что даже наш многоуважаемый АР_ также очень раздражен. Я значит являюсь очень раздражительным человеком. Сую свой нос куда не положено. Я знаю тюркские языки и монгольский естественно просто мне интересно замечать интересные моменты.

Да я то как раз не раздражен. Суйте свой нос, ради бога, куда желаете :D

Мне и самому интересно замечать разные интересные моменты.

Жар, жарык – это на тюркском означает прежде всего разделять, разрывать, открывать: т.е. разрывает ночную тьму чтоб давать свет (конкретно это слово имеет обширный смысл не только связанный только с рассветом).

Жарын – утро (не связывается с монгольским “сар”)

Насчет ЖАРУ = "разрывать" применительно к НОЧНОЙ ТЬМЕ, т.е. выводить отсюда ЖАР, ЖАРЫК = "СВЕТ" очень интересная версия. Только тогда масса слов с ЖАР, объединяемых по этой версии, будут просто тюркизмами. ;)

Ну, начнем пожалуй грузить несчастный сервер статьями из Старостина.

ЖАРЫН = "утро", связывают с монгольским НАРАН = "солнце":

Nostratic etymology :

Nostratic: *n|era

Meaning: fire, burn

Altaic: *n|e:\ra/

Dravidian: NDR *nar- 'flame' [524]; (?) SDr *ner-p- 'fire' (DEDR 2929)

References: ОСНЯ 2, 85-86; МССНЯ 337, 339, 364 (2 roots: *n/urV и *nahrV); in Alt. cf. also *ni_o:\ri; in Drav. - *nijur- 'burn, fire' (69); *ne:r- (1017); also *mur- (929)?. ND 1561 *n:aherV 'day, sun, daylight' (Mong., Turk., Kor. + Sem. *nahar-); 1645 *n|eh(U)r/i 'light, fire' (TM, Jap. + wrong Mong. + Drav. *nijur- and incorr. *er-).

--------------------------------------------------------------------------------

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *n|e:\ra/

Meaning: day, sun, light

Russian meaning: день, солнце, свет

Turkic: *ja.r-yn

Mongolian: *naran

Tungus-Manchu: *n|e:r(i)-

Korean: *na/r

Japanese: *a\ri/-

Comments: ОСНЯ 2, 86, АПиПЯЯ 295. See SKE 159, EAS 75 (Mong.-Kor.); one frequently links Turk. *ja:r/ 'spring' (see SKE ibid., KW 272, VEWT 193), but the latter should be separated (see *ni_a:/r/[a]); instead it seems plausible to compare Turk. *jary-n 'tomorrow, morning' - see Лексика 80-81. TM *n|e:r(i)- 'light' is a perfect phonetic and semantic match and should be separated from Mong. gere-l 'light' (especially because the rule *n|- > Mong. g- is most probably false) - despite KW 134, Poppe 25, ОСНЯ 1, 228-229, АПиПЯЯ 18, Дыбо 11; on the etymology of the latter see under *gari (despite Poppe 1972, 101, Doerfer MT 21, the TM form of course cannot be borrowed from Mong. gerel).

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *ja.r-yn

Meaning: 1 morning 2 tomorrow 3 next year

Russian meaning: 1 утро 2 завтра 3 следующий год

Old Turkic: jaryn 1 (Orkh.)

Karakhanid: jaryn 2 (MK)

Turkish: jaryn 2

Middle Turkic: jaryn 1, 2 (Ettuhf.)

Uzbek: jaryn 3 (dial.)

Sary-Yughur: jaryn 3

Chuvash: yran 2

Yakut: sarsyn 1

Dolgan: harsyn 1

Bashkir: jaryn 3 (dial.)

Gagauz: ja:ryn 1, 2

Karakalpak: z^aryn 3

Comments: EDT 970, VEWT 190, ЭСТЯ 4, 147-148, Егоров 343, Лексика 80, Stachowski 97. Ra"sa"nen derives the stem from *jar- 'to shine, glitter', but this is dubious both for phonetic reasons (OT has jaru- 'to shine', but jaryn 'morning') and because of external evidence.

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *naran

Meaning: sun

Russian meaning: солнце

Written Mongolian: nara(n) (L 565)

Middle Mongolian: naran (HY 1, SH), nara>n (IM), naran (MA)

Khalkha: nar(an)

Buriat: nara(n)

Kalmuck: narn.

Ordos: nara(n)

Dongxian: naran

Baoan: naran|

Dagur: nar (Тод. Даг. 156), nare (MD 194)

Shary-Yoghur: naran

Monguor: nara (SM 257)

Mogol: naran; ZM na:ra:n (19-5a)

Comments: KW 272, MGCD 500.

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *n|e:r(i)-

Meaning: light

Russian meaning: свет

Evenki: n|e:ri:

Even: n|e:ri

Negidal: n|e:jin

Spoken Manchu: gu:xun 'bright' (2050)

Literary Manchu: gexun

Jurchen: n|e-xun (736)

Ulcha: n|egz^|e(n)

Orok: n|egde-

Nanai: n|egz^|ẽ

Oroch: n|egz^|e

Udighe: n|egz^|e, n|ei

Comments: ТМС 1, 671-672.

--------------------------------------------------------------------------------

Korean etymology :

Proto-Korean: *na/r

Meaning: sun, day, weather

Russian meaning: солнце, день, погода

Modern Korean: nal

Middle Korean: na/r

Comments: Nam 95, KED 302.

--------------------------------------------------------------------------------

Japanese etymology :

Proto-Japanese: *a\ri/-

Meaning: dawn

Russian meaning: рассвет, заря

Old Japanese: ari-ake

Middle Japanese: a\ri/-ake

Tokyo: a\riake

Kyoto: a/ri/a/ke/

Kagoshima: ariake/

Comments: JLTT 384. Kyoto accent is irregular, but all other dialects seem to point to *a\ri/-.

--------------------------------------------------------------------------------

Dravidian etymology :

Proto-Dravidian : *ne:-r-

Meaning : 1 time 2 sun

Proto-South Dravidian: *ne:r-

Brahui : de:

Notes : Does the Brahui form mean that SDR *-r- is suffixal?

--------------------------------------------------------------------------------

South Dravidian etymology :

Proto-South Dravidian : *ne:r-

Meaning : time; sun

Tamil : ne:ram

Tamil meaning : time, season, opportunity

Malayalam : ne:ram

Malayalam meaning : sun, day, light, time, season, hour, turn

Malayalam derivates : ne:rattu early, seasonably

Kodagu : ne:ra

Kodagu meaning : sun, time

Kodagu derivates : ne:rate early in the morning

Tulu : ne:rd.e\

Tulu meaning : early in the morning

Number in DED : 3774

--------------------------------------------------------------------------------

Brahui etymology :

Brahui : de:

Meaning : sun, sunshine, day, time

Number in DED : 3774

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Ар, прав. Слово тюркское и заимствовано монголами.

Есть определённая логика и смысловое гнездо в тюркских языках с корнем яр, жар. То что в тюркском яра - рана, яр - берег, яру - делить, ярты - половина, логика очевидна в отличие от монгольского яра- болячка(без разделения тканей как заметил его оппонент ) - как раз доказывает, что слово изначально тюркское.

Логика построения слов в тюркском языке на смысловой основе жар-яр очевидна на примере татарского:

яру (йару) - пробивать полозьями снег

яру - разделять килем судна воду

яру - "пробивать" громким голосом воздух

Этот корень слова очень древний - это слово в лексиконе не только у казахов, но и к примеру у татар и турков(ср. турецкое йару- объявлять публично).

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

ЖАР, ЖАРЫК = "свет" у тюрок, у монгол связываются с САР, САРА = "луна".

К слову из индоевропейских языков ностратичесий родственник этих слов - СТАР, АСТРА = "звезда".

http://sozdik.kz

Казахский

Русский

жарык

освещение

свет

светло

светлый

яркий

ясный

Long-range etymologies :

MEANING: star, shine

Eurasiatic: *HVz/VrV

Sino-Caucasian: *z|wha>/ri:

Afroasiatic: *c^ahar- 'moon'; + *zVhr- 'shine' (Sem., Berb.)

REFERENCE: ND 2679.

--------------------------------------------------------------------------------

Nostratic etymology :

Nostratic: *HVz/VrV

Meaning: star, luminary

Altaic: *ze:ra

Dravidian: *sa:r-i ?

Indo-European: *Haster-

References: [Dolg.'s etymology in 2441 *[t.]Ur/i 'moon, star' is a complete mess!]. ND 2679 *z/ahrV 'to shine, be bright, light', 2701 *z^eh[a]Ra 'moon' - with a whole lot of confusion.

--------------------------------------------------------------------------------

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *ze:ra

Meaning: light; moon, moon cycle (year)

Russian meaning: свет, светлый; луна

Turkic: *jar-

Mongolian: *sara

Tungus-Manchu: *se:

Korean: *s@:r / *sa>r

Japanese: *sa/tu/ku/i

Comments: Lee 1958, 116 (Kor.-TM), АПиПЯЯ 294. Mong. jara- 'to shine, glimmer', which is usually compared with the PT form (see KW 216, Владимирцов 317, VEWT 189) is an obvious loanword from Turkic. Illich-Svitych (ОСНЯ 1, ХV) regards Mong. sara as a prosodic variant of sira- 'yellow', which is hardly the case. Jpn. tone seems to contradict TM length, but the root is only attested in compounds and may be itself a contraction (see below), so the tone may well have been displaced. If the Jpn. word is indeed to be analysed as *sa- 'early spring' (+ *tukui 'month', 'moon'), then its original meaning must have been '(beginning of a new) moon cycle, season' - cf. the meaning 'season' in Kor. and TM, and especially 'beginning of the year' in Kor. (note that TM *se: biaga has also the meaning 'first month of the year' > Manchu se-bija, Jurch. sei-bi(a)ha, see the discussion in Lee 1958). The form *sa itself has to be explained as reflecting a suffixed *ze:r(a)-gV or *ze:r(a)-n|V - cf. Jurch. sejn|e-r and Mong. *sara-g|u-l.

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *jar-

Meaning: 1 to shine 2 to dawn 3 light 4 candle

Russian meaning: 1 светить 2 рассветать 3 свет 4 свеча

Old Turkic: jaru- 1, jaruq 3 (Orkh., OUygh.)

Karakhanid: jaru- 1, jaruq 3 (MK)

Turkish: jaryk 3 (dial.)

Tatar: jaryq 3 (dial.)

Middle Turkic: jary- (AH), jaru- (Abush.) 1, jaruq 3 (Бор. Бад., Abush.)

Uzbek: jo|ri- 1, jo|rug| 3

Uighur: joru- 1, joruq 3

Turkmen: jaryq 3 (dial.)

Khakassian: c^ary- 1, c^aryx 3

Shor: c^ar-, c^ary- 1

Oyrat: jar-, d/ary- 1, d/aryq 3

Chuvash: s/or-da 4

Yakut: sara:- 2 (but also syrda:-)

Dolgan: hyrda:- 2

Tuva: c^yry- 1, c^aryq 3

Kirghiz: z^|ar-, z^|ary- 1, z^|aryq 3

Kazakh: z^aryq 3

Noghai: jaryq 3

Bashkir: jaryq 3 (dial.)

Balkar: z^|aryq 3

Karaim: jary- 1, jaryq, jaryx 3

Karakalpak: z^aryq 3

Salar: jarux 3

Kumyk: jaryq 3

Comments: EDT 956, 962, 963, ЭСТЯ 4, 134-135, VEWT 189 (there are hardly reasons to consider the Chuv. word a borrowing), Федотов 2, 145, Stachowski 119. Turk. (Bulg.?) > Hung. gyertya 'candle', see Gombocz 1912.

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *sara

Meaning: moon

Russian meaning: луна

Written Mongolian: sara(n) (L 674)

Middle Mongolian: sara (HY 1, SH), s.ara:, saran (IM), sara (MA)

Khalkha: sar

Buriat: hara

Kalmuck: sar@

Ordos: sara(n)

Dongxian: sara

Baoan: sare, sera

Dagur: saru:l 'moon', sar 'month' (Тод. Даг. 162), sare 'month', sareule 'moon' (MD 206)

Shary-Yoghur: sara

Monguor: sara (SM 326)

Comments: KW 313, MGCD 593.

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *se:

Meaning: year, age

Russian meaning: год, возраст

Spoken Manchu: se: (2725)

Literary Manchu: se

Jurchen: sejn|-n|er (82)

Ulcha: se:

Nanai: se:

Oroch: se:

Udighe: se

Comments: ТМС 2, 133.

--------------------------------------------------------------------------------

Korean etymology :

Proto-Korean: *s@:r / *sa>\r

Meaning: year, age

Russian meaning: год, возраст

Modern Korean: sal; s@:l 'beginning of the year'

Middle Korean: s@:r / sa>r

Comments: Nam 290, 300, KED 896, 950.

--------------------------------------------------------------------------------

Japanese etymology :

Proto-Japanese: *sa/tu/ku/i

Meaning: fifth month of the moon calendar

Russian meaning: пятый месяц лунного календаря

Old Japanese: satuki

Middle Japanese: satuki

Tokyo: sa\tsuki

Kyoto: sa/tsu/ki/

Kagoshima: satsu/ki

Comments: sa- is treated as a bound noun 'early (spring)' in JLTT 515.

--------------------------------------------------------------------------------

Dravidian etymology :

Proto-Dravidian : *sa:r-i

Meaning : time, turn

Proto-South Dravidian: *sa:r-i (*c-)

Proto-Telugu : *sa:r-i

--------------------------------------------------------------------------------

South Dravidian etymology :

Proto-South Dravidian : *sa:r-i

Meaning : time, turn

Tamil : ca:ri

Tamil meaning : time, turn

Malayalam : sa:ri

Malayalam meaning : time, turn

Kannada : sa:ri, sa:re

Kannada meaning : time, turn

Tulu : sa:ri, sarti

Tulu meaning : time, turn

Number in DED : 2464

--------------------------------------------------------------------------------

Telugu etymology :

Proto-Telugu : *sa:r-i

Meaning : time, turn, repetition, occasion

Telugu : sa:ri

Number in DED : 2464

--------------------------------------------------------------------------------

Indo-European etymology :

Proto-IE: *(a)ster- <PIH *H- ?>

Meaning: star

Hittite: astira- c. 'Stern?' (Tischler 86), haster- c. (204ff)

Old Indian: pl. nom. str&n.as, ta:ras, gen. str&n.a:m, instr. str&/bhis. m. `star'; tara: f. Stern }

Avestan: acc. sta:>r@m, gen. sta:ro:, pl. staras-c^a, sta:ro:, acc. str@:us, gen. str@:n, dat. st@r@byo: 'Stern'

Armenian: astl/, gen. astel/ `Stern, Gestirn'

Old Greek: aste:/r, -e/ros, pl. a/stra `Stern'; asteropa":/ f. `Blitz', steropa":/, astrapa":/ `id.'; { pl. gen. tere/-o:n (metr. Dehn. te:./reoi_n) Gestirne }

Germanic: *stir-n-a- m., *stir-n-o:n- f., -an- m.; *stirr-o:n- f., -an- m.

Latin: ste:lla f. `Stern'

Celtic: Bret sterenn, Corn sterenn (pl. steyr), Cymr seren `Stern'

Tokharian: A s/re (pl. s/reñ), B s/c/irye (PT *s/c/a"riye) 'star' (Adams 640)

References: WP II 635 f

--------------------------------------------------------------------------------

Pokorny's dictionary :

Root: ste:>r-2

English meaning: star

German meaning: `Stern'

Derivatives: Kollektiv ster-a:, Gen. str-a:s, dehnstufig ste:r-a: `Gestirn, Stern', ster-na: ds.; daneben te:ra:, teros-, ter@s ds.

Material: Ai. Instr. Pl. str&/bhih., Nom. Pl. ta:rah. m. `Sterne', tara: f. `Stern', av. Akk. Sg. sta:>r@m, Gen. sta:ro:, Pl. Nom. staras-c^a, sta:ro:, Akk. str@:us^, Gen. str@:m, Dat. st@r@byo: `Stern'; arm. astl/, Gen.astel/ `Stern, Gestirn'; gr. ἀστήρ, -έρος `Stern', kollekt. ἄστρα `ju"nger' ἄστρον `Stern, Gestirn' (daraus lat. astrum), wozu wohl mit (ὠπ-)ὀπ-: (ἀ)στεροπή, ἀστραπή `Blitz, Wetterleuchten', στέροψ `flimmernd', (ἀ)στράπτω `blitzen, funkeln', ἀστεροπητής, ἀστεροπαιος `Blitzeschleuderer(Zeus)'; ohne anl. s- (wie ai. ta:rah., tara:) τερέων Gen. Pl., mit metr. Dehnung τείρεα, τείρεσιν `Gestirne'; lat. ste:lla `Stern' (*ste:r-[o]la:, Deminutiv); bret. sterenn, corn. sterenn (Pl. steyr), cymr.seren `Stern' (Pl. ser), mir. ser `Stern' (ZfcPh. 19, 200); dazu dehnstufig gall. GN Dh|irona, Sirona; got. stai/rno:, ahd. sterno, anord. stjarna `Stern' und ahd. as. sterro, ags. steorra `Stern' (*sters- zum s-St. *steros?), afries. ste:ra `Stern' (oder ste:re f.).

References: WP. II 635 f., WH. II 587 f., Scherer Gestirnnamen 18 ff., Frisk Gr. Et. Wb. 170 f.

Pages: 1027-1028

--------------------------------------------------------------------------------

Germanic etymology :

Proto-Germanic: *stirna-z, *stirno:n, -e:n; *stirro:n, -e:n

Meaning: star

Gothic: ste|rno: f. (n) `star', CrimGot *stern `stella'

Old Norse: stjarna f. `Stern'

Norwegian: stjerna

Swedish: stja"rna

Danish: stjerne

Old English: steorra, -an m. `star'

English: star

Old Frisian: ste:ra

Old Saxon: sterro

Middle Dutch: sterre, starre, sterne, steerne f., m.

Dutch: ster, star f., dial. steern

Middle Low German: ste:rne m., f., ste:rn m.; sterre

Old High German: sterno (8.Jh.); { stern }; sterro (8.Jh.)

Middle High German: ste'rne, ste'rre wk. m., ste'rn st. m. 'stern'

German: Stern m.

--------------------------------------------------------------------------------

Sino-Caucasian etymology :

Proto-Sino-Caucasian: *z|wha>/ri:

Meaning: star, shine

North Caucasian: *z|_wha>ri: / *z|_wa>hri: (~ -e:)

Sino-Tibetan: *cer (~-i@-)

Comments: NSC 64 *z|wArHV.

--------------------------------------------------------------------------------

North Caucasian Etymology :

Proto-North-Caucasian: *z|_wha>ri: / *z|_wa>hri: (~ -e:)

Meaning: star

Nakh: *t.h|ari (~-a: -,-e: -,-e)

Avaro-Andian: *c.:w|arhi

Tsezian: *cw|ã

Laki: c.u-ku

Dargwa: *zuri

West Caucasian: *c.w|a (/*cw|a)

Comments: One of the most widely spread common NC roots. Despite some variation of the place of the laryngeal, correspondences are basically regular.

    See Trubetzkoy 1930, 275, Abdokov 1983, 103.

--------------------------------------------------------------------------------

Nakh Etymology :

Proto-Nakh: *t.h|ari (~-a:-,-e:-,-e)

Meaning: star

Batsbi: t.?|ejri>

Comments: The root is preserved only in Bacbi, but is no doubt archaic.

--------------------------------------------------------------------------------

Andian Etymology :

Protoform: *c.:w|arhi

Meaning: star

Avar: c.:w|a

Chadakolob: c.w|a

Andian language: c.:a

Akhvakh: c.:w|ari

Chamalal: s.a:

Tindi: c:aru

Karata: c.:w|aj

Botlikh: c.:aj

Bagvalal: c.:w|ara

Godoberi: c:aji

Comments: Av. paradigm B (c.:w|aji/-l/c.:w|a-du/-l, c.:w|a-bi/).Cf. also Cham. Gad. c.:a:.

--------------------------------------------------------------------------------

Tsezian Etymology :

Proto-Tsezian: *cw|ã

Meaning: star

Tsezi: ca

Ginukh: cw|a

Khvarshi: ca

Inkhokvari: cã

Bezhta: cã

Gunzib: ca

Comments: PTsKh *cw|ã; PGB *cã.

--------------------------------------------------------------------------------

Lak Etymology :

Lak root: c.u-ku

Meaning: star

Lak form: c.uku

Comment: 3d class. The root is c.u®-, as is clearly seen from the plural form c.ur-t:i. The final -ku may be regarded either as an old diminutive suffix, or as a result of contamination with the PEC root *c._wyko 'brilliance, spark' q.v.

--------------------------------------------------------------------------------

Dargwa Etymology :

Proto-Dargwa: *zuri

Meaning: star

Akusha: ur?i

Chiragh: zure

Comments: Cf. also Ur., Kad. ur?i, Sirg., Kait., Tsud. zuri, Kub. di: /di?i.

--------------------------------------------------------------------------------

Abkhaz-Adyghe Etymology :

Proto-West-Caucasian: *c.w|a (/*cw|a)

Meaning: 1 star 2 sky

Abkhaz: a/-jec^.^a 1

Abaza: jac^.w|a 1

Adyghe: wa: -s^a 2

Kabardian: wa: -fa 2

Ubykh: c.wa(n)k./ 1

Comments: PAT *ja-c.w|a; Ub. c.w|a(n)-k./ with the old singulative suffix *-k.@ (q.v.). Vogt lists also the variant jacw|a (with secondary loss of glottalisation). In PAK the roots 'star' and 'sky' (*zw|A q.v.) had "changed places": *-sw|a (going back to *cw|a with loss of glottalization like in Ub.) meant originally 'star', but lost this meaning in the compound *wa-sw|a/ (where *wa- means 'sky' by itself, see *wa).

--------------------------------------------------------------------------------

Sino-Tibetan Etymology :

Proto-Sino-Tibetan: *cer (~-i@-)

Meaning: shine, sunshine

Tibetan: ãcher to shine, to glitter.

Burmese: c/an/? glaze; glitter.

Kachin: z^|an1 the sun.

Lepcha: c^ir to sparkle, to radiate, to shine, to glitter, to gleam, to glisten; z^|a/r-ra> z^|a/r-ra> flashy, showy, splendid, sparkling, magnificent; z^|ir-ra> z^|ir-ra>, z^|u>r-ra> z^|u>r-ra> shining, glittering, dazzling, sparkling

Comments: BG: Garo sa:l, Dimasa sain; Namsangia sa:n; Moshang -s/a:r sun; Bahing ts/yar to shine. Sh. 436; Ben. 47.

--------------------------------------------------------------------------------

Afroasiatic etymology :

Proto-Afro-Asiatic: *c^ahar-

Meaning: star, moon

Semitic: *s^ahr- 'new moon'

Western Chadic: *c^aHar- 'star'

--------------------------------------------------------------------------------

Semitic etymology :

Proto-Semitic: *t_VpVt.-

Meaning: 'judge (v.)'

Akkadian: s^pt.

Ugaritic: spt.

Phoenician: s^pt.

Hebrew: s^pt.

--------------------------------------------------------------------------------

Western Chadic etymology :

Proto-WChadic: *c^aHar-

Meaning: 'star'

Ankwe=Goemai: sum-s^ar [Fp}

Guruntum: saar [sm]

Tule: s^a:s^u^r [sm]

Zakshi: c^a:\zur [sm]

Boot: s^aa\r [sm ]

Guus: tya: -s^er [sm]

Kulere: si/si/ri [JgR].

Есть сильный соблазн связать это слово с русскими ЯРКИЙ, ЯРЫЙ:

Vasmer's dictionary :

----------------------------

Word: я/ркий,

Near etymology: см. я/рый.

Pages: 4,560

----------------------------

Word: я/рый,

Near etymology: яр, я/ра, я/ро, я/рость ж., яри/ться, укр. я/рий, др.-русск. ıаръ, ст. -слав ръ αὑστηρός (Зогр., Мар., Ассем.), болг. я/рост "ярость", сербохорв. jа̏ра "жар от печи", jа/рити се "горячиться", словен. ja/r@n "яростный, энергичный, сильный", др.-чеш. jarobujny/ "горячий, ярый", слвц. jary/ "свежий", польск. jarzyc/ "ожесточать", в.-луж. jara "очень", je^rу "горький", н.-луж. je^rу "терпкий, горький, вспыльчивый, грубый". Сюда же относится я/рый "яркий, сверкающий", я/ркий, укр. я/рий "яркий, пестрый", ярки/й "горячий", болг. яра/ "блеск, зарево", польск. jarzyc/ sie, "сиять, сверкать", za-jarzyc/ "засиять", также имена Яросла/в, Яроме/р и др.

Further etymology: Праслав. *jarъ родственно греч. ζωρός "огненный, сильный, несмешанный (о вине)", у Гесихия: ἐνεργής, ταχύς, атт. εὔζωρος "чистый (о вине)", ἐπιζαρέω "набрасываюсь, притесняю"; недостоверна связь с лат. i:rа "гнев", др.-инд. irasya/ti "гневается", вопреки И. Шмидту (Vok. 2, 358); см. Вальде--Гофм. I, 718; Мейе--Эрну 576; ср. Кречмер, KZ 31, 384; Бернекер I, 447 и сл.; Траутман, ВSW 108; Сольмсен, KZ 29, 349; Буазак 312.

Pages: 4,562-563

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

ЖАР = "яр, крутой обрыв" у тюрок, связывается с монгольскими ЖЕРГЕ = "ряд, разряд".

http://sozdik.kz/

Русский

Казахский

обрыв

Жар

жаркабак

кулама жар

К слову, это тюркское слово напрямую заимствовано в РУССКИЙ язык - как ЯР = "крутой берег, обрыв".

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *z^|e:/ro ( ~ -u)

Meaning: edge, row

Russian meaning: край, ряд, перед

Turkic: *ja:.r

Mongolian: *z^|erge

Tungus-Manchu: *z^|erin

Comments: A Western isogloss. In Turkic one could also compare *jary (*jaru) 'side', but the word is attested late, restricted to the Kypchak area and may be in fact a simplification of *ja:k 'side'+ directional -ru (cf. especially length in Oyr. d/a:r); see ЭСТЯ 4, 145-146.

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *ja:.r

Meaning: precipice, steep bank

Russian meaning: обрыв, крутой берег

Karakhanid: jar (MK)

Turkish: jar

Tatar: jar

Middle Turkic: jar (Ettuhf., Pav. C.)

Uzbek: z^|ar

Uighur: jar

Azerbaidzhan: jar-Gan

Turkmen: ja:r

Khakassian: c^ar

Oyrat: d/ar

Chuvash: s/yr

Yakut: sy:r

Dolgan: hy:r

Kirghiz: z^|ar

Kazakh: z^ar

Noghai: jar

Bashkir: jar

Gagauz: jar

Karaim: jar

Kumyk: jar

Comments: EDT 953-954, VEWT 188-9, ЭСТЯ 4, 17-18, Stachowski 121.

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *z^|erge

Meaning: row, rank

Russian meaning: ряд, разряд

Written Mongolian: z^|erge (L 1045)

Middle Mongolian: z^|erge- 'rank, order' (SH, HYt)

Khalkha: z|ereg

Buriat: zerge

Kalmuck: zerg@ (КРС)

Ordos: z^|irge

Dagur: z^|erigi, (Тод. Даг. 143) z^|erehe 'rank, degree' (MD 176), z^|erge, z^|ereg

Shary-Yoghur: z^|erg|e

Monguor: z|/erge (SM 87)

Comments: KW 473, MGCD 441. Mong. > Oyr. ja"rga" etc. (ЭСТЯ 4, 25); Man. z^|ergi etc., see TMN 1, 293, Doerfer MT 117, Rozycki 123.

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *z^|erin

Meaning: edge

Russian meaning: край

Literary Manchu: z^|erin

Ulcha: z^|erin

Nanai: z^|erĩ

Comments: ТМС 1, 285.

Vasmer's dictionary :

Word: яр

Near etymology: "крутой, обрывистый берег, большой глубокий овраг, отвесная скала, берег в расселинах", укр. яр -- то же, часто в качестве местн. н., напр. Кра/сный Яр, Че'рный Яр и др. (по Волге, в Сибири). Заимств. из тур., тат., башк., алт., леб., тел. jаr "крутой берег, крутизна, пропасть, отвесная скала" (Радлов 3, 99 и сл.), чув. s/i̮r "крутой берег" (Паасонен, CsSz. 138); см. Мелиоранский, ИОРЯС 7, 2, 302; Мi. ЕW 100, 425; ТЕl. I, 316; Бернекер I, 445 и сл.; Преобр., Труды I, 139; Горяев, ЭС 436. Следует отклонить предположение о родстве с др.-инд. i/rin.am "дыра, трещина в земле, рыхлая земля", вопреки Потебне (РФВ 6, 146), или со слав. jarъ "ярый, неистовый", вопреки Кречмеру ("Glotta", 11, 108). Следует также отделять от яр тюрк. аrуk "ров, арык", вопреки Миклошичу (см. Мi. ТЕl. I, 248); см. Бернекер, там же.

Pages: 4,559

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

ЖАРАК, ЖАРЙДЫ = "полезный, годный" у тюрок (у монгол прямое заимствование этого слова из тюркского).

Выше я допустил ошибку , написав, что у монгол родственное слово ЗАРИН = "для, ради". На самом деле , по Старостину, у монгол вообще нет родственых слов, (кроме упомянутого заимствования из тюрского типа КЕРЕК ЖАРАК = "нужда, необходимое") , а слово ЖАРИН= "для, ради" - это тунгусско-маньчжурское слово.

http://sozdik.kz/

Казахский

Русский

жарамды

годный

исправный

оперативный

подходящий

пригодный

приемлемый

жарай береді

сойдет

жарайды

будь по-твоему

годится

добро

достаточно

идет

ладно

хорошо

жарайды, кутейік

ладно, подождем

жарайды айта гой

говори

жарайсын!

браво!

молодец!

так держать!

жарайсын, азаматым!

браво, молодец!

жарайтын

нужный

подходящий

пригодный

применимый

стоящий

Nostratic etymology :

Nostratic: *z^|VrV

Meaning: good, favourable

Altaic: *z^|a>/ra

Kartvelian: Georg. z^|er- 'sich begnu"gen, zufriedenstellen'

References: ND 2784 *z^|arE 'good, favourable, beneficial'.

--------------------------------------------------------------------------------

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *z^|a>/ra

Meaning: good, favourable

Russian meaning: хороший, благоприятный

Turkic: *jara-

Tungus-Manchu: *z^|ari-n

Korean: *c^ar

Japanese: *d@/r@/-

Comments: See PKE 24. Mong. z^|aru- 'to use, employ' may represent a merger of this root with *z^|i_o/ra 'send' q. v. MMong. kerek z^|araq 'needs' - probably < Turk. (see Щербак 1997, 164). Jpn. *d@/r@/- instead of *da/r@/- because of bad compatibility between *a and *@ in OJ.

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *jara-

Meaning: to be beneficial, useful, successful

Russian meaning: годиться, быть годным, полезным

Old Turkic: jara- (OUygh.)

Karakhanid: jara- (MK)

Turkish: jara-

Tatar: jara-

Middle Turkic: jara- (Ettuhf.)

Uzbek: jara-

Uighur: jara-

Sary-Yughur: jara-

Azerbaidzhan: jara-

Turkmen: jara-

Khakassian: c^ara-

Shor: c^ara-

Oyrat: jara-, d/ara-

Halaj: jara-

Chuvash: s/oras/- 'to reconcile'

Kirghiz: z^|ara-

Kazakh: z^ara-

Noghai: jara-

Bashkir: jara-

Balkar: zaras-

Gagauz: jara-

Karaim: jara-

Karakalpak: z^ara-

Salar: jara-

Kumyk: jara-

Comments: EDT 956, VEWT 189, ЭСТЯ 4, 137-139, TMN 4, 56-57, 144, Федотов 2, 141. Turk. caus. *jarat- > Hung. gya/rt- 'to produce' (Gombocz 1912).

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *z^|ari-n

Meaning: for, for the sake of

Russian meaning: для, ради

Evenki: z^|arin

Literary Manchu: z^|alin

Solon: z^|a:rĩ

Comments: ТМС 1, 253. -l- in Manchu is not quite clear.

--------------------------------------------------------------------------------

Korean etymology :

Proto-Korean: *c^ar

Meaning: well, favourably

Russian meaning: хорошо, благоприятно

Modern Korean: c^al

Middle Korean: c^ar

Comments: Liu 644, KED 1392.

--------------------------------------------------------------------------------

Japanese etymology :

Proto-Japanese: *d@/r@/-

Meaning: good, right

Russian meaning: хороший, правильный

Old Japanese: joro-si-

Middle Japanese: jo/ro/-si-

Tokyo: yo\roshi-, yoroshi/-

Kyoto: yo/ro\shi\-

Kagoshima: yoro/shi-

Comments: JLTT 845.

Про ВОЗМОЖНОЕ производное от этого корня - тюркское слово ЖАРАК = "доспехи, снаряжение" я постил на форуме в теме про САРМАТОВ. Словообразование ТЮРКСКОГО слова ДОСПЕХИ от ТЮРКСКОГО корня со значением "подходить, годиться" БУДЕТ ТОГДА абсолютно таким же, как словообразование индоевропейских слов типа ARMA, ARMY -"снаряжение, арматура, доспех, армия и т.д." от индоевропейского *AR = "подходить, годиться". Может это один и тот же корень, например тюркский? :D:D

Слово ЖАРАК = "доспехи". Старостин упоминает про вариант с ЖАРА = "быть годным, подходить". . Японский родственник этого слова ЙЕРОИ - знаменитый ПЛАСТИНЧАТЫЙ ДОСПЕХх САМУРАЕВ - абсолютно такой же какой носили САРМАТЫ, ДРЕВНИЕ ТЮРКИ, ПАРФЯНЕ и т.д.

http://sozdik.kz/

Казахский

Русский

жарак

орудие

оружие

оснастка

снаряжение

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *z^|e/re ( ~ *z^|a/ro, -a)

Meaning: armour, weapon

Russian meaning: панцирь, оружие

Turkic: *jar-

Mongolian: *z^|er

Japanese: *d@/r@/pi/

Comments: An interesting common Altaic cultural term.

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *jar-

Meaning: armour

Russian meaning: панцирь, доспехи

Old Turkic: jaryq (Orkh.)

Karakhanid: jaryq (MK)

Middle Turkic: jaryq (AH)

Comments: EDT 962, VEWT 190, ЭСТЯ 4, 147. Modern languages widely reflect *jarak 'weapon, armour' (Kirgh. z^|araq, Uygh. jaraq etc., see ЭСТЯ 4, 139). This seems to be a contamination of the earlier attested *jarag 'readiness, opportunity' (derived from *jara- 'to be fit, suitable' q. v. sub *z^|a>/ra; see EDT ibid.) and *jaryk 'armour'.

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *z^|er

Meaning: weapon

Russian meaning: оружие

Written Mongolian: z^|er (L 1045)

Middle Mongolian: z^|er (SH, HYt)

Khalkha: z|er

Buriat: zer

Kalmuck: zer

Ordos: z^|ir

Comments: KW 473.

--------------------------------------------------------------------------------

Japanese etymology :

Proto-Japanese: *d@/r@/pi/

Meaning: armour, weapons

Russian meaning: оружие, панцирь

Old Japanese: joropji

Middle Japanese: jo/ro/fi/

Tokyo: yo\roi

Kyoto: yo/ro/i/

Kagoshima: yoro/i

Comments: JLTT 577.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

ЖАРЫН = "плечо, лопатка", связывается с монгольским ДЕРЕ = "подушка".

Сатростин отделяет это слово от другого ТЮРКСКОГО слова ЖАУРЫН с тем же значением "лопатка".

ЖАРЫН:

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *da>rV(mV)

Meaning: back, waist

Russian meaning: спина, поясница

Turkic: *jaryn

Mongolian: *dere(me)

Tungus-Manchu: *darama

Comments: A Western isogloss. Somewhat different in Дыбо 305, Лексика 242; for Turkic cf. also PTM *di:re 'shoulderblade' (ТМС 1, 205).

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *jaryn

Meaning: shoulder, shoulderblade

Russian meaning: плечо, лопатка

Old Turkic: jaryn (OUygh.)

Karakhanid: jaryn (MK)

Sary-Yughur: jaryn

Khakassian: c^aryn

Shor: c^aryn

Oyrat: jaryn, d/aryn

Chuvash: s/orъm

Yakut: saryn

Dolgan: saryn, sanny

Tuva: c^aryn

Comments: EDT 970, ЭСТЯ 4, 66, Лексика 242, Дыбо 139-141, Федотов 2, 142, Stachowski 209. Forms going back to *jagryn are due to a merger with *jagyr (v. sub *dagV).

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *dere(me)

Meaning: pillow, cushion

Russian meaning: подушка

Written Mongolian: dere (L 253), derem-deg

Middle Mongolian: dere (HY 21, SH), dira"> (MA)

Khalkha: der(en)

Buriat: dere

Kalmuck: der@, derm-deg

Ordos: dere

Dagur: derbe (Тод. Даг. 136; MGCD dereb, MD 136: derebe); dareme 'back' (MD 133);

Shary-Yoghur: dere

Monguor: dere (SM 52), (MGCD d@re)

Comments: KW 89, MGCD 218.

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *darama

Meaning: waist, back

Russian meaning: поясница, спина

Evenki: darama

Even: darъm

Negidal: dajama

Spoken Manchu: dar@m@ (95)

Literary Manchu: dara, darama

Ulcha: darama

Orok: darama

Nanai: darama

Oroch: da:ma

Udighe: da:ma

Solon: darama

Comments: ТМС 1, 198. TM > Dag. daram, darma (Тод. Даг. 135); > Dolg. darama (Stachowski 77).

ЖАУРЫН:

http://sozdik.kz/

Казахский

Русский

жаурын

лопатка

плечевая кость

жаурынды

плечистый

жауырын

гадальная кость (обычно баранья лопатка)

лопатка (кость)

лопатка

лопатка плечевая кость

лопаточная кость

плечевая кость

жауырынды

плечистый

жауырыншы

гадатель

предсказатель

Nostratic etymology :

Nostratic: *dVgV

Meaning: back

Altaic: *dagV 'back', *da>/ga/ 'follow' - must be one root in view of ext. evidence

Uralic: *taka

Dravidian: *d.og- 'back' (Kol., Gnd., ?Kui - DED 2979)

References: МССНЯ 331, ОСНЯ 215-216; ND 505 *dagurV 'shoulder-blade as part of back', 510 *daka 'back of the body, behind' (+ dubious SH).

--------------------------------------------------------------------------------

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *dagV

Meaning: shoulder bone, back

Russian meaning: плечевая кость, спина

Turkic: *jagyr, *jagryn

Mongolian: *dajira / *dag|ari

Tungus-Manchu: *daga-

Comments: Владимирцов 318, Колесникова 1972a, 89-91. A Western isogloss. Despite Щербак 1997, 121 Mong. is not < Turk. Turk. *jagyr represents in fact a merger of two different original roots (see *n/eka). See also TMN 4, 177-178 (with unconvincing criticism).

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *jagyr, *jagryn

Meaning: back, shoulderblade

Russian meaning: спина, лопатка

Turkish: jag|ry, dial. jag|yr, jag|ry

Tatar: jawyryn, jawyrny, z^|awyr (dial.)

Middle Turkic: jag|ryn (Pav. C., AH, Ettuhf.)

Uzbek: jag|rin

Turkmen: jag|yrny; jag|yryn, jag|ryn (dial.)

Noghai: jawyryn

Bashkir: jawyryn (dial.)

Salar: jag|r@ (Kakuk)

Kumyk: jawrun

Comments: VEWT 178, ЭСТЯ 4, 65-67, Дыбо 139-141, Лексика 242.

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *dajira / *dag|ari

Meaning: 1 withers 2 abrasion, sore on back of animal

Russian meaning: 1 холка 2 ссадина на спине животного

Written Mongolian: dajira 1 (L 222: dajir 2), dag|ari 2 (L 218)

Middle Mongolian: da'ari 1 (SH), dari 2 (MA)

Khalkha: dajr 1, 2

Buriat: da:ri, dajr 2

Kalmuck: da":r@ 1

Ordos: da:ri 2

Dongxian: daru-san 2

Dagur: da:re (MD 131), da:ri, da:r/ (Тод. Даг. 135), da:r 2,

Shary-Yoghur: da:r@ 2

Monguor: da:r@, da:ri (SM 45) 2

Comments: KW 83, MGCD 182. Mong. > Evk. dag|arin etc., see Poppe 1966, 190, Doerfer MT 76.

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *daga-

Meaning: hip, hip bone, shoulder bone

Russian meaning: бедро, бедренная кость, плечевая кость

Evenki: dag|an/a

Negidal: dag|an/a

Literary Manchu: dabsi 'shoulder'

Orok: da:na

Comments: ТМС 1, 184, 188. TM > Dag. dagan (Тод. Даг. 134).

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

ЖАРА = "рана" по тюркски. Это слово напрямую замствовано в монгольские языки из тюркских.

Собственное монгольское слово, родственное этому тюркскому слову - СИРКА = "рана".

Старостин упоминал про варинт происхождения слова ЖАРА = "рана" от ЖАРУ - "расщеплять", но не согласен с ним.

Возможно, что, согласно Старостину, тюркские слова СЫРКАТ, СЫРКАУ = "болезнь, больной, болеть " и его производные в значении"болезнь" являются заимствованиями из монгольского, как раз от этого слова СИРКА = "рана".

http://sozdik.kz/

Казахский

Русский

сыркат

болезнь

больной

недомогание

недуг

сыркат адам

больной человек

сыркаттану

болеть

заболевание

заболеть

захворать

приболеть

сыркаттанып журу

прибаливать

сыркаттанып калу

заболеть

приболеть

сыркатты

больной

сыркаттын белгісі

признаки болезни

симптомы болезни

сыркау

болезненное состояние

сыркаулану

болеть

заболеть

захворать

приболеть

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *zi_a\re

Meaning: to cut, tear, shave

Russian meaning: резать, драть, брить

Turkic: *jara

Mongolian: *sirka

Tungus-Manchu: *sir-

Japanese: *s@\r-

Comments: The root has a general meaning 'cut' in the Eastern area (TM and Japanese), and a more specialized meaning - 'wound' - in the Turko-Mongolian area; it is not quite clear which one is more archaic.

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *jara

Meaning: wound

Russian meaning: рана

Turkish: jara

Tatar: jara

Middle Turkic: jara (Pav. C.)

Uzbek: jara

Uighur: jara

Azerbaidzhan: jara

Turkmen: jara

Halaj: ja:ra

Kirghiz: z^|ara

Kazakh: z^ara

Noghai: jara

Balkar: z^|ara, z^ara, zara

Gagauz: jara

Karakalpak: z^ara

Kumyk: jara

Comments: VEWT 189, ЭСТЯ 4, 139-140. Turk. > WMong. jara, Kalm. jar@ (KW 215, Щербак 1997, 123, TMN 4, 54-55).

Usually regarded as derived from *ja:r- 'split' (q. v. sub *p`i_a:/rV), which may be possible if Khalaj length is original; however, shortness in Turkm. jara, as well as the probable connection with Mong. *sirka 'wound' is contradicting it.

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *sirka

Meaning: wound

Russian meaning: рана

Written Mongolian: sirqa(n) (L 719)

Middle Mongolian: s^irqa- 'to wound' (SH)

Khalkha: s^arx

Buriat: s^arxa

Kalmuck: s^arx@

Ordos: s^arxa

Dagur: s^erkire- 'to feel sharp pain' ( = WMong. s^arkira-) (Тод. Даг. 183)

Monguor: sgire:- 'causer une douleur lancinante' (SM 348)

Comments: KW 350. Mong. > Oyr. s^yrqa, Kirgh. syrqa- etc.

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *sir-

Meaning: to cut, cut out

Russian meaning: резать, кроить

Evenki: sir-

Even: hir-

Negidal: sij-

Comments: ТМС 2, 93-94.

--------------------------------------------------------------------------------

Japanese etymology :

Proto-Japanese: *s@\r-

Meaning: to cut, shave

Russian meaning: резать, брить

Old Japanese: sor-

Middle Japanese: so\r-

Tokyo: so/r-

Kyoto: so\r-

Kagoshima: so\r-

Comments: JLTT 756.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Ну и , наконец, слова ЖАРУ, ЖАРА, ЖАРЫМ = "расщеплять, шель, трещина, половина" - похожие корень и значение есть и у тюрок и у монгол.

http://sozdik.kz

Казахский

Русский

жару

взорвать

взрывание

взрывать

достаток

загрызание (хищником)

колоть

разрезать

разрубание

разрывание

раскалывание

раскалывать

распускание (цветка, плода)

рассекание

расщепление

жарык

жарыкшак

щель

трещина

жарты

пол-

половина

полу-

жартылай

вполовину

вполсилы

наполовину

не полностью

не целиком

полу-

жарым

недееспособный

пол-

половина

полоумный

полу-

придурковатый

придурок

психически неуравновешенный

слабоумие

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *p`i_a:/rV

Meaning: to split, crack

Russian meaning: расщеплять, щель

Turkic: *ja:r-

Mongolian: *jara-

Tungus-Manchu: *p[ia]ri-

Comments: A Western isogloss.

--------------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *ja:r-

Meaning: 1 to split 2 split, crack

Russian meaning: 1 рассекать, раскалывать 2 щель, трещина

Old Turkic: jar- 1 (OUygh.)

Karakhanid: jar- 1 (MK)

Turkish: jar- 1

Tatar: jar- 1

Middle Turkic: jar- 1 (AH)

Uzbek: jo|r- 1

Uighur: ja®- 1

Sary-Yughur: jar- 1

Azerbaidzhan: jar- 1, jar-yG 2

Turkmen: ja:r- 1

Khakassian: c^ar- 1

Shor: c^ar- 1

Oyrat: jar-, d/ar- 1

Chuvash: s/or- 1

Yakut: sar-ka:x (adj.) 'split'

Dolgan: sar-ka:k (adj.) 'split'

Tuva: c^ar- 1

Kirghiz: z^|ar- 1

Kazakh: z^ar- 1

Noghai: jar- 1

Bashkir: jar- 1

Balkar: z^|ar- 1

Gagauz: jar- 1

Karaim: jar- 1

Karakalpak: z^ar- 1

Salar: jar- 1

Kumyk: jar- 1

Comments: EDT 954-955, VEWT 188-189, ЭСТЯ 4, 135-137, Федотов 2, 139, Stachowski 209. Very widespread are the derivatives *ja:ryk, *ja:rma 'crack, split' (see ЭСТЯ ibid.); Turk. *ja:rym 'half' (ЭСТЯ 4, 147) > Mong. z^|arim, z^|arimduq (KW 470, Щербак 1997, 123) .

--------------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *jara-

Meaning: to split open, open wide

Russian meaning: раскрываться, расщепляться

Written Mongolian: jara-, ira- (L 412, 428)

Middle Mongolian: ja:ra- (IM), jara>- (MA)

Khalkha: jara-

Buriat: jara-

Kalmuck: ir- (КРС) 'надрезать (кожу)'

Ordos: ir-

Dongxian: jara-

Monguor: ja:ra- (SM 489)

--------------------------------------------------------------------------------

Tungus etymology :

Proto-Tungus-Manchu: *p[ia]ri-

Meaning: 1 to split 2 split, crack

Russian meaning: 1 расщеплять 2 щель, трещина

Evenki: hir-ke- 1, hiri-kte 2

Even: hir 2

Literary Manchu: f/ere- 1, f/ere-n, fi-qtu 2

Orok: pi:ri-kte 2

Nanai: pi.ari., Bik. fi.ri.gda mo:ni. 'name of a tree for making bows' ("трескун-дерево")

Comments: ТМС 2, 327.

PS: Есть другое тюркское слово ЖЫРТУ - "разрывать", звучащее похоже и обозначающее близкое , т.е. РАЗРЫВ. Я уже постил про него на форуме в связи с темой ПЛУГА, ВСПАШКИ, а именно таких слов как ОРАЛО, ОРАТАЙ и т.д., которые выводят из индоевропейского irti = "разрывать".

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Enhd,  а вы ведь по ссылке не ходили, да?    :D

По той, про которую я постил выше:

Сходите сюда

Сходите, не пожалеете, хотя  может и пожалеете  :D

На казахском оказывается что есть слова "светло, светлый..." и "расколотый, щель..." которые имеют одинаковое звучание как "жарыкъ".

А корень слова "жар-" имеет однозначный смысл расколоть, разделить. И с добавлением словообразовательного суффикса "-к" должно получаться было бы "расколотый, расколка". Почему??

А на самом деле есть две слова как внизу:

жар - jar - расколоть, разделить ---> жарык

жыр - jyr - светиться, светать ---> жырык

(словы "кар" и "кыр" совершенно разные слова ведь: это я для того чтобы объяснить каковы роль гласного важна в тюркском и монгольском языках)

тюркский "жар-" и монгольский "йар-" могут быть общими словами со смыслом "разколоть, разделять" в обоих языках.

А насчёт слово "зар-" на монгольском имеет обозначение "сообщение, извещение, послание". От этого слова образуются следующие слова:

"зарла-" - жарла - объявить, объявлять (глагол)

"зарлал" - объявление, афиша (зар = зарлал, от сущ. образуется глагол и потом от него опять сущ. с помощью суффикса "-л" )

"заруул" - посланник

Вот Старостина не понимаю, почему он так сопоставил "жар-" с "нэр-" и ещё далее его методики... Кажется что он в случае когда трудно найти сопоставимые слова то просто подобрал по своему какому то подбору, может быть даже на основе тык :D .

Хотел посмотреть на других языках (туркмен, узбек, уйгур, и т.д.) каковы активность слов "зар" в смысле "объявление, сообщение, послание", но нигде нет конкретно этого случая даже на казахском.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

А насчёт слово "зар-" на монгольском имеет обозначение "сообщение, извещение, послание". От этого слова образуются следующие слова:

"зарла-" - жарла - объявить, объявлять (глагол)

"зарлал" - объявление, афиша (зар = зарлал, от сущ. образуется глагол и потом от него опять сущ. с помощью суффикса "-л" )

"заруул" - посланник

....

Хотел посмотреть на других языках (туркмен, узбек, уйгур, и т.д.) каковы активность слов "зар" в смысле "объявление, сообщение, послание", но нигде нет конкретно этого случая даже на казахском.

"Если гора не идет к магомету..."

enhd, мне только осталось скопировать в эту ветку часть сообщения по ссылке, куда вы упорно не хотите сходить. А что делать...?? ;)

http://www.kyrgyz.ru/forum/index.php?showt...=30entry21126

(Karakurt @ 24.08.2005 - 00:37)

а как насчет слова Жарлык/Ярлык. Монголы утверждают что это монголизм.

По Старостину это тюркизм. Монгольский родственник этого тюркского слова - NERE = "имя". В современных тюркских языках имеет место значительное количество производных от корня ЖАР. Например , в казахском:

http://sozdik.kz

Казахский

Русский

жарла

обнародовать

объявлять

оглашать

жарлык

веление

декларация

предписание

приказ

приказание

распорядительный

распоряжение

указ

ярлык (письменный указ ханов)

жаргы

свод административно-судебных законов казахского общества

устав

жарнама

афиша

вывеска

извещение

объявление

правительственное сообщение

реклама

Altaic etymology :

Proto-Altaic: *ne>/re

Meaning: name; announcement, order

Russian meaning: имя; объявление, приказ

Turkic: *ja.r-

Mongolian: *nere

Korean: *(n)i\r(h)-

Japanese: *n@/r-

Comments: АПиПЯЯ 37, 72, 294. Closed -a.- in Turk. is not quite clear.

--------------------------------------------------------------------------

Turkic etymology :

Proto-Turkic: *ja.r-

Meaning: 1 order 2 announcement, call 3 judge 4 law, justice

Russian meaning: 1 приказ 2 объявление, клич 3 судья 4 закон, правосудие

Old Turkic: jar-lyg| 1,2 (OUygh.), jarg|an 3

Karakhanid: jar-lyg| 1,2 (MK)

Turkish: jar, z^|ar 2 (dial.)

Tatar: jar 2, jarlyq 1

Middle Turkic: jar 2 (Abush.), jar-lyg| 1,2 (Abush., Pav. C.)

Uzbek: jarg|u 4, dial. z^|ar 2

Uighur: z^|ar 2

Azerbaidzhan: z^|ar 2 (dial.)

Turkmen: jarlyq 1, dial. z^|ar 2

Oyrat: d/ar 2

Chuvash: s/yrlъx 1

Tuva: c^ar 2

Kirghiz: z^|ar 2

Kazakh: z^ar 2

Karakalpak: z^ar 2

Comments: VEWT 188-9, EDT 966-7, ЭСТЯ 4, 18-20 (one can hardly agree with Clauson that jarlyg| is a loan from an unknown source). Mong. loans from Turk. are widely spread: Mong. z^|ar 'announcement', z^|arqu, z^|arg|u 'judgement, court', z^|arliq 'order', z^|arg|uc^i 'judge' (see TMN 1, 278, 4, 58-66, 157, Щербак 1997, 123).

--------------------------------------------------------------------------

Mongolian etymology :

Proto-Mongolian: *nere

Meaning: name

Russian meaning: имя

Written Mongolian: nere (L 575)

....

Comments: KW 275, MGCD 506.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Я же ходил не один раз по этому ссылку, конечно.

Значит на казахском есть эти слова и хотел найти на других киргиз, узбек, туркмен и т.д. но не нашел в инете, поскольку не нашел хороших он-лайн словарей.

Вот это я имел виду и ещё активность использования этого слова именно "зар-жар" - сообщение, объявление, послание.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Хотел посмотреть на других языках (туркмен, узбек, уйгур, и т.д.) каковы активность слов "зар" в смысле "объявление, сообщение, послание", но нигде нет конкретно этого случая даже на казахском.
Значит на казахском есть эти слова  и хотел найти на других киргиз, узбек, туркмен и т.д. но не нашел в инете, поскольку не нашел хороших он-лайн словарей.

Вот это я имел виду и ещё активность использования этого слова именно "зар-жар" - сообщение, объявление, послание.

В кыргызском языке слово жар в в перечисленных вами значениях очень при-очень активно используется. :kg2:

Например:

Президенттин машташуу менен кюрёш жарыялаган жарлыгы - Президентский декрет обьявляющий о борьбе с коррупцией.

Элдик салттарын жана чеберчиликтерин дюйнё элине жар салуу - Обьявить миру о национальных традициях и мастерстве.

Жарты барак жарлыкка арзыбады - Он не заслужил даже полстраничного сообщения.

Саясатчыларыбыз жар чакырып жатты - Нашы политики провозглашали

P.S. Последние сообщения будут перенесены в отдельную тему.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Вау, извиняюсь я так поздно зашел проверить. Вижу что даже наш многоуважаемый АР_ также очень раздражен. Я значит являюсь очень раздражительным человеком. Сую свой нос куда не положено. Я знаю тюркские языки и монгольский естественно просто мне интересно замечать интересные моменты.

Жар, жарык – это на тюркском означает прежде всего разделять, разрывать, открывать: т.е. разрывает ночную тьму чтоб давать свет (конкретно это слово имеет обширный смысл не только связанный только с рассветом).

Жарын – утро (не связывается с монгольским “сар”)

Жар - ... (не могу давать сразу ответ)

Жарак - ... (не могу давать сразу ответ)

Жарын – на монгольском языке “дал” непохож. Но я думаю что “дэрэ” – это из монгольского слова дэ(г)эр-э которое означает наверху, т.е. голово наверху над оной.

Жара – на монгольском “яр” или “йара” это скорее на монгольском не рана а всякие язвы вызванные из-за болезни. А слово “шарха - сирха” это используется в основном для ран получаемых из оружия. Когда человека ранит из какого нибудь оружия то это “шарха” а не “йар” появляюшиеся из за болезни.

ЖАРУ, ЖАРА, ЖАРЫМ – это относится наверху написанному первым случаем, т.е. конкретно словам “жар, жарык, жарын”. На монгольском языке эти слова звучат как “ хагалах, задлах*, нээх”. Здесь можем предположить что слова “жару-” и “задла-” имеют одинаковый корень.

----------------------------------

Но активное слово на монгольском языке:

Монгол – казах – русский

Зар – жар – сообщение, объявление, послание

Зарга –жаргы – иск, тяжба

Зарлиг – жарлык –указ, приказ

однозначно не относятся вверху написанным изложениям.

Так остается в силу мое мнение что это слово "зар - жар" заимствование из монгольского, а именно остаток номенклатуры государственно-процедурного процесса как например другие слова "даругачи", "ноян", "суюргал" и т.п..

Хе-хе-хе. Как всегда трахтибидох. Иногда кажется, Енхд, что вы хотите специально создать обстановку раздражения. Ну никак не углядел в словах раздражения Ар_а. А вы все пытаетесь раскачать его.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

...хотел найти на других киргиз, узбек, туркмен и т.д. но не нашел в инете, поскольку не нашел хороших он-лайн словарей.

Вот это я имел виду и ещё активность использования этого слова именно "зар-жар" - сообщение, объявление, послание.

Вот, например, неплохой КЫРГЫЗСКО-РУССКИЙ словарь

http://janyzak.freenet.kg/gr/dc/kr_j.htm

jar  - клич, оповещение, объявление (через глашатая.

jarlyk  - указ, распоряжение.

jardat- заставить кликнуть клич, заставить сделать оповещение (через глашатая).

jarchy - глашатай (он разъезжал верхом по местам скопления народа и громко оповещал о распоряжениях властей или о пропаже чего-л подробно указывая приметы пропажей и размер вознаграждения разыскавшему).

jaryiada - болтать, говорить без умолку.

jaryldak  - крикун, крикливый говорун, крикливый пустомеля.

jaryiala - объявлять, оглашать, обнародовать.

jaryialoo  - объявление, публикация, обнародование.

jarnama - приказ, правительственное объявление.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

На казахском оказывается что есть слова "светло, светлый..." и "расколотый, щель..." которые имеют одинаковое звучание как "жарыкъ".

А на самом деле есть две слова как внизу:

жар - jar - расколоть, разделить ---> жарык

жыр - jyr - светиться, светать ---> жырык

А это ничего, что мы по-казахски не так разговариваем как вы хотите? :D Вы знаете казахский язык на уровне "вроде", "как бы" и "оказывается" (вроде б "сом" говорили и откуда взялось слово "тенге") и на уровне придуманной вами взаимной неприязни между найманами и кереями.

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Учитывая что это дискуссионная площадка, думаю что участие и вклад Enhd тут весьма полезен и познавателен. Он конечно же не всегда прав и часто занимает субьективную промонгольскую позицию. Но как говориться в споре рождается истина. Поэтому не следует так негативно воспринимать его изыскания. Просто надо убеждать фактами. :ost1:

Ссылка на комментарий
Поделиться на другие сайты

Для публикации сообщений создайте учётную запись или авторизуйтесь

Вы должны быть пользователем, чтобы оставить комментарий

Создать аккаунт

Зарегистрируйте новый аккаунт в нашем сообществе. Это очень просто!

Регистрация нового пользователя

Войти

Уже есть аккаунт? Войти в систему.

Войти


×
×
  • Создать...